Image for post
Image for post

Ili kritički osvrt na to zašto je dizajn kod nas i dalje mahom u sranju. I zašto još uvek nema više kul digitalnih dizajn agencija koje bi pomerale stvari nabolje.

Istorijski gledano, dizajn dolazi iz primenjene umetnosti. Godinama sam se pripremao, a zatim i studirao na Akademiji. Peglao skice, crtao portete i studije, slikao mrtvu prirodu. Intezivno se bavio umetnošću i razvijao kreativnost. Družio se sa ljudima luckastih ideja i neformalnog pristupa životu. Ljudima ofarbane kose, sa pirsinzima, klošarskog outfita. Koji su od malena nešto farbali, seckali i petljali.

Prava umetnost je buntovna! Inicira promene u svetu oko nas, ali i unutar onoga koji je stvara. I ne samo površinske, već i one dublje, kojih je vazda nezgodno doticati se.

Ništa ne treba podrazumevati i sve valja preispitati!

Tako sam prihvatio i dizajn. Koji mi je vremenom postao kao dobar prijatelj i sagovornik, zvezda vodilja kroz mnoge životne dileme.

20 godina kasnije, dizajn je ‘odjednom’ postao popularno zanimanje. Ljudi iz struke dolaze i iz drugih sfera — programiranja, arhitekture ili nečeg trećeg. Firme u kojima stasavaju su napravile ozbiljne poslove, ali ne zbog prodornog dizajna, već zahvaljujući programerskim veštinama, dobrim poslovnim prilikama i sl.

Nekad mi se čini kao da su te kompanije upošljavale dizajnere jer je ‘nice to have’. A ne zato što su skapirali da će bez implementacije dizajn razmišljanja u srž svog poslovanja napredovati samo do određene granice. Dizajn timovi se najčešće sastoje od 1–2 mlade osobe koje su nesvesno prihvatili na sebe ulogu ukrasa na vrhu jelke. Gde povremeno i zasijaju, ali uglavnom statiraju baveći se kozmetičkim stvarima, bez naročitog uticaja na sam razvoj proizvoda ili firme u kojoj rade.

Po čemu je to Apple svojevremeno oduvao konkurenciju? Po hardveru i komponentama? Ne.

Hardver je govno, a dizajn je posao.

Uvek se setim Yomine konstantacije, prilikom boravka na radionicama ‘design skill’ grupe naše firme u Minhenu, od 70-ak dizajnera: Otkad smo to mi postali štreberi? Prvi put vidim dizajnere koji drže ozbiljna predavanja, a ne trućaju i ne piju vinjak.

Nisu predavanja sporna, a nije ni tajna u ispijanju te tečne droge — vinjaka, ali bez akta pobune, bez postavljanja neugodnih, suštinskih pitanja, nema ni dosezanja nekih neslućenih visina.

Koliko je samo ljudi sa zgražavanjem reagovalo na naslov ‘Kako što lakše uvaliti dizajn klijentima’. Najpre sam bio zbunjen, a zatim shvatio da su nam putevi kojima smo došli dovde potpuno različiti. Bez pozadine u buntovnoj umetnosti i provokaciji, ljudi olako sebe shvataju preozbiljno.

Ne forma, već suština!

Metodologije su sjajne, uče te procesima. Bolje poznavanje softvera ti ubrzava rad. Interakcija sa iskusnijim članovima tima je korisna. Ali, ne uklapaj se u šablone i sisteme ako ne valjaju. Preuzmi inicijativu i suprotstavljaj se lošim idejama. Više veruj sebi.

Odavde ti je jasno kako treba dalje. Ili da nastaviš da dekorišeš, ili, ako već menjaš stvari, onda ih menjaj iz korena — tamo gde je i suština problema.

Written by

Design director, speaker, lecturer, co-lead of IxDA, Belgrade / See me rockin’ at www.nikola.design

Get the Medium app

A button that says 'Download on the App Store', and if clicked it will lead you to the iOS App store
A button that says 'Get it on, Google Play', and if clicked it will lead you to the Google Play store